Югославия. Не название стихотворения, а тема мыслей часа.

[celtic]

***



Hrvatski sokol sad k Tebi leti

Zvijezdo Karadjordjeva doma

Iznad oblaka, munja i zvona

Pozdrav ce Tebi donijeti



Pozdrav od roda Hrvata

Roda seljaka, ribara

koji nauk povijesti shvata

i seljacku drzavu stvara



Stvara ju sa srpskim dzinom

Slavenskog uma dubinom

Slavenskog srca sirinom

Sokolskog lijeta visinom.



-----

*некоторые буквы отображались неверно, поэтому их заменил

Comments

[celtic]

А.С. Пушкин

-----



БЕСИ



Колутају маглуштине,

Месец губи своју моћ,

Снег се витла са висине, -

Мутно небо, мутна ноћ.

Саонице степом клизе,

Звонце звони цин-цилин,

На том путу мор'о би се

Ужаснути сваки џин.



"Терај, момче!" - "Залуд мука;

Коњ запао, кајас крут;

Мрзне ми се већ и рука,

А не видим нигде пут.

Пропашћемо, - зло је, зло је,

Куцн'о нам је задњи час,

Пред нама се хале роје,

Беси скачу око нас.



"Ено један зубе кеси;

Други ме је пљун'о, - ху!

То су беси, то су беси,

Радују се нашем злу.

Сад је један трч'о лево,

Коње гур'о у пролом,

А други је оком сев'о

Неком ватром пакленом".



Колутају маглуштине,

Месец губи своју моћ,

Снег се витла са висине, -

Мутно небо, мутна ноћ.

Сад ни маћи, - - јао, јао!

Опет заста звона звук.

"Шта је оно?" - "Бог би знао, -

Нека клада, - ил' је вук".



Сичу, пиште ноћне страве,

У грудма ти храброст мре;

Коњи ржу дижућ' главе, -

"Каква ј' оно авет, гле!"

Лете коњи к'о помамни,

К'о да ј'оркан одостраг;

Иза оних јела тамни'

Церека се неки враг.



Из даљине нешто куља,

Не знаш ли је дим ил' сен;

А урличе нека руља

Вртећи се у вретен.

Чудна хука, чудна бука,

Не знаш узрок, не знаш смер, -

Сахрањују л' каквог смука,

Ил' удаје Даба ћер!



Колутају маглуштине,

Месец губи своју моћ,

Снег се витла са висине, -

Мутно небо, мутна ноћ.

Разудани беси лете,

Радују се нашем злу,

Крици њине песме клете

Кроз срце ми продиру.



Перевёл на сербский Йован Йованович Змай