Zicka beseda Svetoga Save o pravoj veri

[celtic]

Zicka beseda Svetoga Save o pravoj veri



u prevodu vladike Atanasija (Jevtica)







(1) Braco i prijatelji i oci i ceda bogozvanoga, priklonite bogoljubiva srca vasa da cujete bozanske dogmate. I cuvsi ove svete reci stavite ih, braco, u srca vasa i u savesti dusa SvasihC i pred oci uma SvasegC, i razumite ih. (2) Premilosrdni i covekoljubivi Bog, imajuci neizmernu milost prema rodu ljudskom, prikloni nebesa i sidje na zemlju, i Svojim bozanskim domostrojem i dobrovoljnim podnosenjem mnogovrsnih stradanja bozanskog tela SSvogC, prosveti rod nas; i posla u sav svet Svete Apostole, rekavsi im: "Idite i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha". Ali posto oni sami do nas ne dodjose, to oci nasi, cuvsi u istini reci njihove, poverovase im. I preblagi Bog, Koji ima beskrajnu milost i ne zeli da pogine nijedan od nas, po istoj toj prvoj zapovesti i istim nacinom po nauci i propovedi Svetih Apostola uzdize mene na ovo svetiteljstvo hoteci da preko mene "ispuni nedostatke" otaca nasih; i Duhom Svojim Svetim zapovedi mi da vam objavim ovu rec svoju o vasem spasenju, koju vicuvsi sa ljubavlju je sacuvajte, da bismo i mi bili zajednicari reda svetih. (3) Stoga vas, braco i ceda, ovo prvo molim da, polozivsi svu nadu svoju na Boga, drzimo se pre svega prave vere njegove. Jer, kao sto rece Apostol, "temelje drugoga niko ne moze postaviti osim onoga kojega postavi" Duh Sveti preko Svetih Apostola i bogonosnih Otaca, a to je -- prava vera koja je na svetih sedam vaseljenskih sabora potvrdjena i propovedana. I zato na ovom temelju svete vere treba nam zidati zlato i srebro i drago kamenje, to jest dobra dela. Jer niti koristi ispravnost zivota bez prave i prosvecene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje SvereC bez dobrih dela moze izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje, da "savrsen bude covek Bozji", a ne da zbog nedostatka SjednogaC hramlje zivot nas. Jer, kao sto rece Apostol: "Spasava vera, koja kroz ljubav dela". (4) Verujemo, dakle, u Oca i Sina i Svetoga Duha, pevajuci Trojicu Bozansku, Uzrok i Sazdatelja svega prouzrokovanoga, vidljivoga i nevidljivoga. STrojicuC Koja je jedne sustine, to jest prirode, i u tri Lica, to jest govorimo Ipostasi i Licnosti, cime necemo da podrazumevamo oblicjem ili razlikom tri Boga ili tri prirode ili sustine, nego ispovedamo jednoga Boga i jednu prostu i bestelesnu prirodu i sustinu, a razlikom Lica razlicitost Ipostasi oznacavamo; klanjajuci se Sna taj nacinC Trojici u Jedinici i Jedinici u Trojici, Jedinici Triipostasnoj i Trojici Jednosustnoj i jednomocnoj i sabespocetnoj. Nju jedinu poznajemo vecnopostojecu, bespocetnu, nestvorenu, besmrtnu, nepropadljivu, nestradalnu, svezadteljnu i SsveCdrzecu i SsveCpromisliteljnu. (5) I jednoga od Trojice, ne Oca ni Svetoga Duha, no od Boga Oca rodjenoga Sina i Boga, Logosa, nadvremeno i od Njega Roditelja nerazdeljivo rodjenoga, a ne stvorenoga, jednosustnog Roditelju i uvekpostojeceg sa Njim; Koji je SLogosC dobrotom SSvojomC sve priveo iz nebica u bice, i Koji je u poslednje dane radi nasega spasenja sisao sa nebesa i uselio se u utrobu Djeve i sjedinio Se s telom odusevljenim, i dusu razumnu i umnu sustinski primio od te iste Preciste Djeve Marije (Bogorodice).



On, od Boga Oca jednosustni Njemu Bog Logos, zbog premnogog covekoljublja SSvogC izvoleo je, voljom Oca i Duha SSvetogC, da spase Svoje stvorenje; sisavsi iz Ocevog narucja, odakle se nije odvojio, (i usavsi u utrobu Preciste Djeve) i uzevsi na sebe ne ranije zaceto telo odusevljeno dusom razumnom i umom, proizidje Siz DjeveC Bog ovaplocen, rodivsi se neizrecivo i sa i sacuvavsi nepovredjenim devstvo One koja je rodila; ne pretrpevsi ni slivanje niti promenu, nego ostade ono sto bese a postade ono sto ne bese; uzevsi na Sebe oblicje sluge, istinski a ne prividjenjem upodobi se nama u svemu osim greha. (6) Njega znamo kao savrsenoga Boga i savrsenoga Coveka, ne drugoga i drugoga, nego jednoga i istoga pre ovaplocenja i po ovaplocenju, jednu slozenu Ipostas; Njega jednog istog u dvema savrsenim prirodama i svojstvima, i u dvema prirodnim voljama i dejstvima, oboma sjedinjenim po Ipostasi neizmenljivo. Ispovedamo Njega jednog istog voljom hoteceg i delajuceg bozanska SdelaC kao Bog, i Njega jednog istog voljom hoteceg i delajuceg covecanska SdelaC kao covek. Jer On ne bese podlozan prirodnim nuzdama, nego se po volji SSvojojC rodio, po volji gladneo, po volji zedneo, po volji bio umoran, po volji se bojao, po volji umro, istinski, a ne prividno, pretrpeo sva prirodna i besprekorna stradanja covecanska. I On, Bezgresni, bi raspet i smrt okusi, i treci dan vaskrse telom ne videci truleznost, i ljudsku sustinu nepovredjenu i neosmrcenu vaskrse, i uzvevsi je na nebesa sede s desne strane Oca; i opet ce doci da sudi zivima i mrtvima; kao sto se uznese telom Svojim tako ce doci i dati svakome po delu njegovom. Jer veli: "Vaskrsnuce mrtvi i ustace koji su u grobovima, i oni koji cinili dobro" sa pravom verom "otici ce u zivot vecni, a koji su cinili zlo -- u vaskrsenje suda." (7) Uz to, mi se klanjamo i postujemo i celivamo svecesnu ikonu covecanskog ovaplocenja Boga Logosa pomazanog Bozanstvom i ostavseg nepromenjeno, tako da onaj koji je pomazan verom smatra da vidi samoga Boga Koji se javio u telu i s ljudima poziveo. Klanjamo se i drvetu Casnoga krsta i svetim casnim sasudima i bozanskim crkvama i svetim mestima . Klanjamo se i cast odajemo ikoni Presvete Bogorodice i ikonama svecesnih Bozjih ugodnika, uzdizuci oci duse (nase) ka prvoobraznom liku i um uznoseci na ono sto je neshvatljivo. (8) Ovo je bogoljubivi (moji), dogmat pravoslavnih Otackih predanja. Sledujuci njima, i mi tako verujemo i tako ispovedamo, a sve jeretike i svaku jeres njihovu proklinjemo. (9) Primamo svih sedam Vaseljenskih sabora: prvi, koji je bio u Nikeji, 318 Svetih Otaca; drugi, u Konstantinovom gradu, 150 Svetih Otaca; treci, raniji, u Efesu, 200 Svetih Otaca; cetvrti u Halkidonu, 630 Svetih Otaca; peti, opet u Konstantinovom gradu, 164 Svetih Otaca; sesti, opet u Konstantinovom gradu gradu, 170 Svetih Otaca. I jos onaj, malo kasnije bivsi u Nikejskoj mitropoliji, sedmi Sabor 350 Svetih Otaca, protiv onih koji se odricu casnih ikona i ne izobrazavaju ih i ne poklanjaju im se, bezbozno klevetajuci hriscane. A primamo i sve Svete sabore koji su se Bozjom blagodacu u razna vremen a i mesta sabirali radi utvrdjivanja pravoslavnog jevandjeoskog ucenja, koje prima Saborna Crkva. A onih kojih se odrekose ovi Sveti Oci, odricemo se i mi; i koje proklese oni, proklinjemo i mi. (10) Jer mnogu jeres u razna vremena i razdoblja djavo izmisli, i mnogi kukolj zloverja kroz sluge njegove jeresenacelnike poseja u vaseljeni radi kvarenja i smucivanja prave vere, koje mi proklinjemo, i s njima one koji izmislise zle dogmate, i gnusamo se svake necastive jeresi.



(11) Mi pak stremimo se vecma ka svakoj poboznosti kojoj nas uce bogomudre sluge Bozje: Proroci, Apostoli i Svetitelji, kao sto i sam Gospod Isus Hristos Sin Boziji rece, kada od Oca dodje na zemlju ovaplotivsi se i rodi se po drugi put, od preciste prisno djeve, i dogmate domostroja Ocevog i Svog izvrsi divno, i zaista neizrecivo razape se na krstu, i treci dan vaskrse, i po vaskrsenju Svome ostade ovde na zemlji cetrdeset dana; i kada htede uzici na nebo ka Ocu SSvomeC, zapovedi ucenicima Svojim Apostolima govoreci: " Idite i naucite sve krajeve krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da sve drze sto sam vam zapovedio". I opet: "Propovedajte Jevandjelje svakom stvorenju; ko poveruje i krsti se, spasce se; a ko ne veruje, osudice se". Ovo je dakle prava vera: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. (12) I tako, mi koji smo hriscani obecali smo: moliti se Bogu svome svagda, (drzeci zapovesti Njegove i uvek tvoreci volju Njegovu). Jer je "vera bez dela mrtva", po reci Jakovljevoj. No, braco i ceda moja ljubljena, kao sto i napred rekoh, oboje StrebaC da sa strahom i trepetom drzimo Si cuvamoC. Drzite (stoga) rec Bozju i svetu veru Hristovu, i prizivajte cistim srcem presveto Ime Njegovo, i ne leneci se u svetim molitvama pripadajte k Njemu ispovedajuci grehe svoje, placuci sa suzama pred Njim i Njemu pevajuci i pripevajuci u srcima vasim svagda mu pevajuci i pripevajuci u srcima vasim svagda dan i noc neprestano. Jer Bog, kada Ga ljudi ispovedaju i mole Mu se, sam uverava ljude i duhovno ulazi verom u srca onih koji dobro slusaju nauku Njegovu. Jer duhovna nauka nije igra, niti reci bezumlja misli ljudskih, nego je to propovedana sveta vera Bozja na kojoj su osnovani sveti cinovi u Hristu Isusu Gospodu nasem, o Kome Proroci Svetim Duhom Bozjim prorekose, i Apostoli naucise, i Mucenici ispovedise, i svi Sveti sacuvase, i Prepodobni oci besprekorno odrzase kao na nedeljivom krajeugaonom Kamenu crkvenom Hristu Koji je Premudrost i Sila Oceva Si to sacuvaseC svetoduhovski i silno i krepko i cvrsto i pouzdano u veri --, Koji SHristosC i do sada mnoge uverava i utvrdjuje i svima potvrdjuje Svoju veru bozansku. On, Preblagi Covekoljubac, i do nas dostize Svojom bogatom miloscu, ispravljajuci nase nedostatke, hoteci kao Pastir istiniti da nas, zabludele ovce, sakupi u nebeski tor (Svoj). Dosezuci do toga tora misaonim i dusevnim ocima (nasim), mi Mu se svagda molimo pripadajuci Mu u svaki cas, i ispovedajuci Mu se, kako On sam daruje iskazati to ili pomisliti i neizreceno sacuvati. I mi, satvorivsi volju Njegovu, dobicemo od Njega spasenje u ovom veku i u buducem, ako verno sacuvamo zapovesti Njegove koje nam je sam Gospod zapovedio da drzimo i obecao nam za to nebesku nagradu, rekavsi: "Zaista vam kazem: Ko odrzi rec Moju nece vidjeti smrti vavijek". (13) Da, ceda moja ljubljena, sta je pouzdanije i pravednije od ove reci koju Hristos sam posvedocava i potvrdjuje istinom? Sta je bolje od ovoga: ne okusiti smrti doveka? Jer samo to neokusanje smrti vec je daleko od greha, jer je okusanjem greha ukus smrti usao u sav rod ljudski do Hrista. Radi toga okusi smrt On, Koji je bezgresan i besmrtan po SSvomC prvom rodjenju od Oca, no okusi je radi nas, i postrada, da i mi verom u Njega okusimo besmrtnost, kao sto rece Prorok: "Okusite i vidite kako je dobar Gospod". Veoma je dakle dobar SGospodC i pravedna i veran i svima recima Svojim, i sva su dela Njegova u veri. Zato ceda moja bogoljubljena, mi koji Ga ljubimo treba da cinimo dela vere u Hristu Isusu Gospodu nasem, mi koji smo primili od Njega besmrtnu veru, toliki dar -- da ne umremo nikada!



(14) Zato, ako ovo sacuvate, bicete blazeni (od Boga u vekove, i blazena bice srca vasa, i blazene bice duse vase, i bicete blazeni) vi koji ste primili veru Bozju i sacuvali je u cistoti. Gledajuci na besmrtni dar Hristov, tvorite svagda besmrtna dela u Hristu: veru cistu i molitvu cestu, imajuci prema Njemu ljubav i nadu, i savest cistu pred Bogom i ljudima, post i bdenje, na zemlji lezanje, istinu u svemu, cistotu telesnu i dusevno uzdrzanje, cuvajuci razum svetog krstenja -- prosvecenja Bozjeg, kojim se odrekosmo Satane i svih dela njegovih. I svagda ljubiti pokajanje i ispovedanje grehova svojih i plakanje nad njima; umiljenje, smirenje, pravednost, poucenje, ispravljanje zivota svoga, mrznju na greh; ne opijanje, ne bludnicenje, nego, naprotiv, cist zivot kakav je Bozjim ocima ugodno gledati. (15) Jer Bog je jedan od pocetka i u beskonacne vekove. I ovo je prva zapovest recena onima koji Ga ljube: da svaki od vas "ljubite Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svim umom svojim, i svom dusom svojom, i svom snagom svojom". I neka budu reci ove, koje vam ja danas zapovedam, napisane na srcima vasim i u dusama vasim, da se bojite Gospoda Boga Svedrzitelja, i u Njemu jedinome da sluzite sa strahom i trepetom, i Njemu jedinome da sluzite sa strahom i trepetom, i Njemu jedinome uznosite cast i slavu, i Njemu jedinome priljubljujte se, i Imenom Njegovim ne kunite se, nego neka je vasa rec po Apostolu: da da, i ne ne. I uopste, neka se nikako ne spominje medju vama drugi Bog, osim Onoga Koji je stvorio nebo i zemlju; nicemu "od onoga sto je na nebu gore i sto je na zemlji dole i sto je u vodi pod zemljom, da se ne poklonite niti mu posluzite", osim Gospodu Bogu vasem, u Koga se krstiste i poverovaste, i odrekoste se tajnoga srama, i postadoste zajednicari dobre vere Njegove i saucesnici besmrtnosti Njegove. Njega jedinoga neodstupno se drzite, jer je "pred ocima Njegovim sve otkriveno", kao Sto rece Apostol", i "jer je Bog nas oganj koji spaljuje"; i "uzvraca za grehe oceva na deci do trecega i cetvrtoga kolena, onima koji Ga ne ljube i ne tvore volju Njegovu, a cini milost na hiljade i desetine hiljada onima koji Ga ljube i drze zapovesti Njegove". Jer je on "Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog Veliki i Silini i Strasni". Da "drzite zapovesti Njegove, i da izvrsujete pre ocima Njegovim sve reci koje vam zapovedih", "da bude dobro vama i sinovima vasim posle vas, i zivi budete doveka, ako cinite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom vasim", Kome (neka je) slava i bespocetnost u beskonacne vekove, amin